эмратыме
эмратыме
1. прич. от эмраташ
2. в знач. сущ. утешение, успокаивание, ласка
    Эмратыме олмеш, (ача) шыдын гына пелешта. О. Тыныш Вместо утешения, отец только сердито промолвил.
    Но тудын (мариемын) эмратымыже, ӱмаже мылам шучко. А. Куприн Но ласки, поцелуи мужа мне страшны.
Сравни с: эмратымаш, шыматыме, семалыме Ⅱ