сапкерем
сапкерем
Г.: сӓпкерем
1. вожжи
    Муш сапкерем пеньковые вожжи.
    – Ну, тарване! – сапкеремжым шупшыльо Йыван. А. Юзыкайн – Ну, трогай! – потянул вожжи Йыван.
2. в поз.опр. вожжей, вожжевой; относящийся к вожжам
    Сапкерем пӱчкыш отрезок вожжей.
    Озаже тудым, туманлен-туманлен, сапкерем лук дене поньыжеш. Д. Орай Хозяин, ругаясь, хлещет её загнутым концом вожжей.
Сравни с: сап, сапкандыра