южтымаш
южтымаш
сущ. от южташ обдувание, веяние; опахивание
    Шовыч дене южтымаш опахивание платком.
    Мардеж дене южтымаштат, мешак кучымаштат перкем пуэнат. «Кум. мут» Ты давал спорость и при веянии (ветром), и при держании мешка.