шужгымы
шужгымы
Г.
1. прич. от шужгаш
2. прил. шумящий, шелестящий, содержащий шум, шелест, шорох; шума, шелеста, шороха
    Вӹдшӹ кӱэр вӹлецӹн йогаат, шужгымы юкшат мӹндӹркӹ шакта. К. Беляев Вода бежит по камушкам, поэтому шум её (букв. звук шума) далеко слышен.
3. в знач. сущ. шум, шелест, шуршание
    Ти шӹргӹжӹн шужгымыжым колышт шалгаш яжо вет. К. Юадаров Приятно же стоять и слушать шум этого леса.
Сравни с: шужгымаш