лушкыдемше
лушкыдемше
1. прич. от лушкыдемаш
2. прил. ослабевший
Лушкыдемше кид гыч шудо нумалтыш мучыштен возо. З. Каткова Ноша с сеном выпала из ослабевших рук.
Кушто мо кӱлеш, ӱйлыш, лушкыдемше ужашым пеҥгыдемдыле. «Мар. ком.» Где что надо, смазал, ослабевшие части подтянул.