цудырге
цудырге
Г.
нар. с грохотом, с шумом, с треском (драться, разрушать, ломать и т.д..)
    Молы марывлӓжӹ окнявлӓшкӹ шыралтыт, кым окняге цудырге веле тарват. Н. Игнатьев Остальные мужики ринулись в окна, с шумом ломают все три окна.
Сравни с: чодырге