сыркъялны
[si̮rkjalni̮] I 1. печ. сс.; см. сыркъявны в 1 знач. 2. вс. (Кг.) лл. (Зан.); см. сыркъявны лл. (Зан.) сыркъялӧ да бӧрдӧ плачет и рыдает II сс. (Ыб) отсыреть (о сене) сыркъялан (прич.) турун отсыревшее сено