строка
строка.
    Кагаз ӱмбак возалтдыме строка мемнан йыр пӧрдыныт мӱкш иге гане, — тунар ӱшанлын, ныжылгын, ласкан. М. Казаков. Строки, не лёгшие на бумагу, кружили вокруг нас — так верно, нежно, спокойно.