излом
изло́м
м.
1. (по гл. излома́ть) пудыртымаш, тугымаш, тодыштмаш
2. (по гл. излома́ться) пудыргымаш; тугалтмаш, тодылалтмаш
    свалиться с дерева из-за излома ветки укш тодылалтмылан кӧра пушеҥге гыч пуреҥгаяш
3. (место перелома) пудыргымо (тугылтмо) вер
4. (поворот, сгиб) кадыр, тура савыртыш
    излом реки эҥер кадыр