тшӧкыда
[če̮ki̮da] вс. вым. лл. (Пр. Сл.) скр. сс. густо, часто, кучно сс. (Пж.) тшӧкыда кӧдзӧмась идсӧ, да абу быдмӧма густо посеяли ячмень, поэтому он не уродился