прочь 1. нареч. (в сторону) ӧрдыжкӧ, ӧрдыжыш(кӧ), кӱдыч(ын) он быстро пошёл прочь от меня тудо мый дечем писын ӧрдыжкӧ кораҥ каен 2. межд. кораҥ прочь отсюда! кораҥ тышеч! не прочь в знач.сказ.снеопр.тореш огыл он не прочь отдохнуть тудо каналташ тореш огыл