причуда
причу́да
ж.
1. (странный каприз, чудачество) орадыланымаш, утыж дене (тӱргоч) кычалтылмаш
    детские причуды йоча орадыланымаш
2. перен. (неожиданное, странное явление) вучыдымо (ӧрмашан, оҥай) кончыш
    причуды природы пӱртӱсын оҥай кончышыжо