попутный
попу́тный
прил.
1. (идущий, движущийся в одном направлении с кем-, чем-л.) ыҥгай, пырля (ик велышкыла) кайыше, ик корно дене кайыше, тура толшо
    попутный ветер ыҥгай мардеж
    попутная машина тура толшо машина
2. (совершаемый одновременно с чем-л. основным, сопутствующий чему-л. основному, главному) ик жапыштак (тидын годымак) ыштыме, иканаште (иктӧр, пырля, тӧр, ик жапыште (жапыштак), тидын годымак, выжге, рашт, шарт, рӱж, рӱжге) лийше
    попутное замечание ик жапыштак ыштыме замечаний
3. (расположенный по пути) корно ӱмбалысе
    попутная станция корно ӱмбалсе станций