поделом
подело́м
нареч.
1. разг. (справедливо, заслуженно) чын, чынлын
    поделом досталось! Чын логалын!
2. кому, в функц. сказ. тугак кӱлеш
    поделом вам! Тугак кӱлеш тыланда!
3. в знач. вводн.сл. (и поделом) тугак кӱлеш
    Можно ругать – и поделом! – за пропуск занятий Занятийым кодымылан вурсаш лиеш, тугак кӱлеш!