пасовать
пасова́ть
І
несов.
1. (картла модмо годым) пасым увертараш, пасоватлаш
2. разг. (признавать себя бессильным, неспособным справиться с чем-л.; отступать) лӱдын чакнаш
    нельзя пасовать перед трудностями нелылык деч лӱдын чакныман огыл
ІІ
сов. и несов. спорт. пасоватлаш, пасым пуаш