пӧперег
[pe̮pereg] 1. вс. (Гр. Кб.) лл. (Пор.) печ. сс. (Кур.) поперёк печ. гортад кузьмӧс ног кӧть пӧперег вод дома ложись хоть вдоль, хоть поперёк (делай как хочешь) сс. (Кур.) морттӧ пӧперег орӧдас, кыл йылас сьӧлӧмшӧр-а мягко стелет, да жёстко спать (букв. человека поперёк разрежет, а на словах «миленький») 2. вс. печ.; послел. поперёк; через вс. (Кб.) вадӧр пӧперег через реку вс. (Кб. Уж.) туй пӧперег вуджны перейти через дорогу 3. сс. (Кур.) наперекор мӧдас шумитны, пӧперег вӧчны начнёт шуметь, наперекор делать печ. ◊ пӧперег олӧ всё делает наперекор