понпушка
[ponpuška] 1. вым. (Кони, Онеж. Синд.) нв. (Кожм. Кокв. Паль, Сл. Т.-К. Шеж.) печ. сс.; см. понпуш в 1 знач. сс. (Плз.) жернакольк дыр олас да сьӧдӧдӧ, сійӧс понпушкаӧн шулісны так называли старый, почерневший гриб-дождевик 2. нв. (Кожм. Кокв. Паль, Сл. Т.-К. Шеж.) печ. (Пч.); см. понпуш печ. (Пч.) понпушка челядьлы синмас петӧ ячмень появляется на глазах у детей