грӧмитны
[gre̮mitni̮] 1. иж. лл. скр. сс. уд. греметь, шуметь сс. (Пж.) грӧмитӧ-ыждалӧ шумит-капризничает 2. вым.; см. гымавны кутшӧма грӧмитӧ как сильно гремит