мыттӧм
[mi̮tte̮m] 1. вым. (Кони, Онеж.) нв. уд.; см. мыйта вым. (Кони) мыттӧм пыжыс лодок столько 2. нв. (Айк. Везд. Гам, Жеш. Меж. Шеж.) даже Меж. пур вылӧ мыттӧм из лэдзлыны даже на плот не пускали