жугӧдлыны
[žuge̮dli̮ni̮] 1. лл. скр. сс. уд. (Гл.) бить, разбивать, ломать, перебить, переломать 2. лл. избивать; избить; побить Зан. пиыс жугӧдлӧм, да льӧккӧйыс висьӧ сын избил, и (у неё) лёгкие болят